Razlozi iz kojih se par može suočavati sa ponovljenim neuspesima mogu imati veze sa abnormalnostima na embrionu ili sa problemima na materici.
Abnormalnosti embriona, i to hromozomske, su veoma česte, kako u prirodnom ciklusu (začeće prirodnim putem), tako i u ciklusima vantelesne oplodnje. Štaviše, predstavljaju najčešći razlog pobačaja, kao i neuspešnosti vantelesne oplodnje. Razlog za njih je uglavnom „kvalitet jajnih ćelija“, za koji je presudan faktor uzrast žene, a nešto manje „kvalitet spermatozoida“ (postotak fragmentacije DNK spermatozoida). Generalno, važan je način života, fizička aktivnost, nivo stresa i navike, kao i pušačke navike para.
Mikroskopski pregled u embriološkoj laboratoriji ne može da otrkije abnormalnosti na genetskom materijalu, zato što se one ne manifestuju u ranom embrionskom stadijumu. Jedini način da se ustanove hromozomske anomalije jeste preko preimplantacionog genetskog skrininga (Preimplantation Genetic Screening), koji ipak predstavlja invazivnu metodu koju može preporučiti samo lekar specijalista.
Postoje indirektni načini da se oceni „kvalitet embriona“ tj. njihov razvojni kapacitet, kako bi bila izbrana samo ona koja su sposobna, ili ona koja su najsposobnija za embriotransfer. Ove metode se zasnivaju na morfološkim karakteristikama embriona u razvoju ili na proceni biohemijskih pokazatelja koje proizvode, kao što je protein sHLA-g. Čak i embriotransfer 5. dana nakon oplodnje može biti prirodan način odabira embriona sa najvećim „razvojnim kapacitetom“. Tako se smanjuje mogućnost neuspeha, i, naravno, povećava se mogućnost zdrave trudnoće.
Abnormalnosti materice koje su povezane sa ponovljenim neuspešnim vantelesnim oplodnjama se dele na malformacije, urođene (septum materice) ili stečene (kao što su miomi, polipi, endometrioza i priraslice u materičnoj šupljini kao posledica zapaljenja).
Veoma bitan faktor uspeha je postizanje zdravog, zadovoljavajuće debljine (više od 7mm) endometrijuma, usklađenog sa embrionom (vremenski prozor implantacije), kako bi moglo doći do implantacije. Prisustvo priraslica od prethodne operacije na materici (npr. kiretaža) sprečava zadebljanje endometrijuma.
Dijagnoza svih navedenih slučajeva je moguća putem niza adekvatnih pregleda, kao što su ultrazvuk, histeroskopija, dijagnostička laparoskopoija, salpingografija i magnetna rezonanca.