Naše iskustvo
Mikrofertilizacija skoro da se na svetskom nivou smatra procedurom niskog rizika, a razna istraživanja, kao i naše iskustvo, su pokazali da je reč o bezbednoj i efikasnoj metodi.
Embriokultura
Kultivacija oplođenih jajnih ćelija se obavlja u posebnom medijumu kulture, a embrioni koji nastaju ostaju u posebnim inkubatorima u kojima se čuvaju pod izvanrednim uslovima, sve do dana kada će biti implantirani u matericu žene.
Broj zigota (oplođenih jajnih ćelija) kontroliše se 16-20 sati nakon oplodnje. Oplođenim jajnim ćelijama se smatraju one koje sadrže 2 pronukleusa (jedan sa DNK majke i drugi sa DNK oca). Zatim se zigoti kultivišu u laboratoriji sve do dana embriotransfera, koji se određuje na osnovu broja i morfologije embriona koje imamo na raspolaganju. Uglavnom se odabire kultivacija embriona do 5. dana razvoja, a embriotransfer u fazi blastociste koja predstavlja najzreliji i najkompletniji oblik embriona pre njegove implantacije. Na taj način se pruža vreme neophodno da embrion u razvoju pokaže na najpotpuniji način svoju razvojnu dinamiku, budući da će se aktivirati celokupan genetski materijal (i od oca i od majke), kao i metabolički mehanizmi. Ređe i individualno se odučuje da se embrioni prenesu u ženu 3. dana njihovog razvoja, kada se nalaze u fazi 6-8 ćelija.
Intrauterini transfer embriona (embriotransfer)
Tri do pet dana od uzimanja jajnih ćelija i njihove oplodnje vrši se embriotransfer. Reč je o postupku implantacije embriona u materičnu šupljinu žene. Dan embriotransfera se određuje na osnovu broja i morfologije embriona koje imamo na raspolaganju.
Prilikom embriotransfera, embriolozi procenjuju i odabiru embrione koji će biti prebačeni. Broj embriona koji se prenose zavisi od starosti žene, od kvaliteta embriona i njihovog stupnja razvoja. Zakonodavstvo u Grčkoj dozovoljava transfer do dva embriona dobrog kvaliteta (blastociste) kod žena do 40 godina, i više embriona, prema proceni lekara, kod žena iznad 40 godina. Prekobrojni embrioni, pod uslovom da se nalaze u razvojnoj fazi blastociste, mogu se krioprezervirati metodom vitrifikacije, kako bih ih par iskoristio u sledećem ciklusu.
Nakon završetka procesa evaluacije i odabira embriona, od strane embriologa, embrioni se usisavaju u poseban kateter i predaju se ginekologu.
Embriotransfer se obavlja pod direktnim ultrazvučnim nadzorom, kako bi se osigurala ispravna pozicija katetera unutar materične šupljine. Kateter se uvodi bezbolno preko grlića u materičnu šupljinu, gde se ubrizgavaju embrioni. Ova procedura je slična intrauterinoj inseminaciji
Primena ultrazvuka u embriotransferu poboljšava rezultate vantelesne oplodnje, a naš centar je bio jedan od prvih u svetu koji je istakao važnost ove metode. Ova tehnika je opisana detaljno u našoj publikaciji u medicinskom časopisu Acta Europea Fertilitatis 1996. godine, a nakon toga su rezultati našeg centra objavljeni u medicinskom časopisu Human Reproduction. Danas većina centara za vantelesnu oplodnju širom sveta koristi ovu tehniku prilikom embriotransfera.
Krioprezervacija i odmrzavanje embriona
Prekobrojni embrioni jednog para se kultivišu do 5. dana razvoja, a oni koji stignu do faze blastociste se zamrzavaju metodom vitrifikacije, kako bi ih par iskoristio u sledećem ciklusu. Ovaj metod se sastoji od brzog potapanja embriona u tečni azot, uz upotrebu krioprotektanata koji ne dozvoljavaju stvaranje međućelijskih naslaga leda koje bi mogle da budu pogubne po embrion. Uglavnom 40-50% embriona uspeva da stigne do stadijuma blastociste.
Tokom odmrzavanja, procenat embriona dobrog kvaliteta koji uspevaju da prežive dostiže 95%, a procenat ostvarivanja trudnoće putem transfera krioprezerviranih embriona je oko 50%. U skladu sa grčkim zakonodavstvom, zamrznuti embrioni mogu se čuvati u vremenskom periodu od 5 godina.
Stopa uspešnih trudnoća u vantelesnoj oplodnji
Navedeni prosek ostvarivanja trudnoće po uzimanju jajnih ćelija zavisi od starosne dobi žene i od ukupnog broja jajnih ćelija koje se sakupljaju. U istaknutim centrima u Evropi i Americi, procenat trudnoće je oko 50-55% kod žena uzrasta do 28 godina, a smanjuje se na 20%, kod žena starih 40 godina.
Komplikacije pri stimulaciji jajnika i vantelesne oplodnje
- Sindrom hiperstimulacije jajnika
- Alergijske reakcije tokom faze prikupljanja jajnih ćelija i sedacije.
- Ređe povrede materice, creva, bešike ili krvnih sudova.
- Blizanačka trudnoća kao posledica prenosa više od jednog embriona.
Najteža komplikacija je pojava sindroma hiperstimulacije jajnika, prouzrokovana hormonskom stimulacijom i izraženom reakcijom jajnika na hormonsku terapiju. Ovaj sindrom se uglavnom javlja u slučajevima kada je ukupan broj folikula u fazi stimulacije veći od 20, a nivo estradiola mnogo viši od normalnog. Kod žene se javlja uvećanje jajnika, ascites, uvećanje abdomena, osećaj pritiska i mučnina, što u retkim slučajevima (težak oblik) može dovesti do hospitalizacije, procentualno manje od 1%..
Prevencija ovog sindroma se može postići na sledeći način:
- Davanje manjih doza hormona tokom stimulacije jajnika u visokorizičnim slučajevima, kao što su policistični jajnici.
- Odlaganje embriotransfera i krioprezervacija embriona (freeze all) koji se stvaraju, kako bi se iskoristili u sledećem ciklusu.
- Upotreba kratkog protokola hormonske stimulacije sa antagonistima.
