Laparoskopija
Ovaj metod se temelji na pregledu unutrašnjosti ženskih reproduktivnih organa pomoću teleskopskih kamera, a bez potrebe za otvaranjem trbušne duplje. Endoskopija se široko i uspešno koristi u skoro svim vrstama ginekoloških intervencija.
U ginekologiji, endoskopija obuhvata laparoskopiju i histeroskopiju koje se primenjuju u dijagnostičke i hirurške svrhe. U endoskopiji se koriste posebne svetleće teleskopske videokamere koje se uvode u telesne šupljine kroz male rezove (11mm) i prenose sliku uutrašnjih organa na posebne monitore, pružajući na taj način mogućnost doktorima da dijagnostikuju različite vrste problema i da ih saniraju.
Glavna primena laparoskopije u ginekologiji:
- Dijagnostička laparoskopija kod bolova u maloj karlici i ispitivanje steriliteta.
- Rekonstrukcija jajovoda u slučajevima hidrosalpinksa i priraslica
- Dijagnostika i lečenje vanmaterične trudnoće.
- Dijagnostika i lečenje endometrioze.
- Uklanjanje cista na jajnicima
- Odstranjivanje mioma
- Laparoskopska histerektomija, odnosno odstranjivanje materice, sa ili bez uklanjanja jajnika i jajovoda.
- Laparoskopska suspenzija materice ili njenih ostataka za sakrokokcigealni ligament, kod prolapsa.
- Laparoskopska disekcija limfnih čvorova male karlice, u onkološkim ginekološkim slučajevima.
Laparoskopskim metodom se hirurške intervencije izvode putem malih rezova (5-11mm) na trbušnoj šupljini, nakon što se prethodno peritonealna šupljina (abdomen) insuflira gasom CO2. Insufliranje stomaka gasom CO2 je neophodan uslov za laparoskopiju. Razvoj laparoskopije doveo je do razvoja novih hirurških tehnika na svetskom nivou, za koje se koristi termin Minimalno invazivna hirurgija (Minimally Invasive Surgery). U ovim novim hirurškim tehnikama se koriste posebni laparoskopski instrumenti koji se uvode u trbušnu šupljinu kroz male rezove, i zapravo predstavljaju produžetak hirurgovih ruku, omogućavajući mu da obavlja hirurške intervencije unutar trbušne šupljine preko monitora.
Prednosti laparoskopije u odnosu na konvencionalne hirurške operacije su:
- Kraće trajanje hospitalizacije (nekoliko sati, a u 5% slučajeva, 24-satni boravak u klinici)
- Mali ožiljci (5-11 mm)
- Brzi povratak svakodnevnim obavezama i poslu.
- Minimalan bol
- Bolji estetski rezultati u zarastanju rezova
Laparoskopska hirurgija se izvodi u opštoj anesteziji. Takođe, pre i nakon laparoskopije, ženi se daje posebna terapija sa analgeticima, kako ne bi imala postoperativne bolove.
Šta treba da znate pre laparoskopske operacije
Kao što je poznato, ne postoji hirurški zahvat bez mogućih komplikacija, koje se, međutim, ne razlikuju od onih kod klasičnih operacija. Dakle, retke su i u rukama iskusne hirurške ekipe se efikasno prevazilaze. U nekim slučajevima, laparoskopija se može pretvoriti u klasičnu operaciju (otvaranje abdomena).
Nakon završetka operacije, pacijent može imati:
- osećaj svraba u grlu zbog intubacije za anesteziju
- grčeve u stomaku
- nelagodu u ramenima i grudima zbog dilatacije abdomena gasom
- vaginalno krvarenje
Gore navedene blage smetnje brzo prestaju, sa ili bez terapije lekovima, a žena, nekoliko sati nakon operacije, može da se kreće i da napusti kliniku.